Translator Profile: Nikola Rakocevic (nikola123)

525
Translation Units

0
Term Concepts

My Work

Sample Translation History

View

Source (English)	Target (Serbian)
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.
The Battle of Poitiers was a major English victory in the Edwardian phase of the Hundred Years' War.	Битка Код Поатјеа била је велика Енглеска победа у Едвардијанској фази Стогодишњег рата.
It was fought on 19 September 1356 in Nouaillé, near the city of Poitiers in Aquitaine, western France.	Борба је вођена 19. септембра 1356. у Нуаију, близу града Поатјеа у Аквитанији, западна Француска.
Edward, the Black Prince, led an army of English, Welsh, Breton and Gascon troops, many of them veterans of the Battle of Crécy.	Едвард, Црни принц, водио је војску енглеских, велшких, бретонских и гасконских војника, од којих су многи били ветерани битке код Кресија.
They were attacked by a larger French force led by King John II of France, which included allied Scottish forces.	Напала их је већа француска сила, коју је водио краљ Џон II од Француске, што је укључивало савезничке шкотске снаге.
The French were heavily defeated; an English counter-attack captured King John II along with his youngest son and much of the French nobility.	Французи су претрпели тежак пораз; енглези су против-нападом заробили краља Џона II заједно са његовим најмлађим сином и много француског племства.
The effect of the defeat on France was catastrophic, leaving Dauphin Charles to rule the country.	Последице пораза биле су катастрофалне за француску, остављајући Дауфина Чарлса да влада земљом.
Charles faced populist revolts across the kingdom in the wake of the battle, which had destroyed the prestige of the French upper-class.	Чарлс се суочавао са популистичким побунама кроз читаво краљевство у јеку битке, што је уништило престиж француске више класе.
The Edwardian phase of the war ended four years later in 1360, on favourable terms for England.	Едвардијанска фаза рата завршила се 4 године касније, у 1360.-ој, повољним условима за Енглеску.
Poitiers was the second major English victory of the Hundred Years' War.	Битка код Поатјеа била је друга велика победа Енглеза у Стогодишњем рату.
Poitiers was fought ten years after the Battle of Crécy (the first major victory), and about half a century before the third, the Battle of Agincourt (1415).	Битка код Поатјеа вођена је 10 година након битке код Кресија(прве велике победе), и око пола века пре треће, битке код Азенкура(1415.)
The town and battle were often referred to as Poictiers in contemporaneous recordings, a name commemorated in several warships of the Royal Navy.	Град и битка често су помињане као Поатјеи(Poictiers) u савременим снимцима, име прослављено у неколико ратних бродова Краљевске морнарице.
Following the death of Charles IV of France in 1328, Philip, Count of Valois, had been crowned as his successor, over his closest male relative and legal successor, Edward III of England.	Након смрти Чарлса IV од Француске 1328. године, Филип, гроф од Валоа, био је крунисан као његов наследник, уместо његовог мушког сродника и законског наследника, Едварда III од Енглеске.
Edward had been reluctant to pay homage to Philip in his role as Duke of Aquitaine, resulting in Philip confiscating these lands in 1337, precipitating war between the two nations.	Едвард је био нерад да плаћа омаж Филипу у својој улози као војвода Аквитаније, што је довело до тога да Филип заплени те територије 1337. године, убрзавајући рат између те 2 нације.
Three years later, Edward declared himself King of France.	Три године касније, Едвард се прогласио краљем Француске.
The war had begun well for the English.	Рат је почео добро за Енглезе.
They had achieved naval domination early in the war at the Battle of Sluys in 1340, inflicted a severe defeat on the French army at Crécy in 1346, and captured Calais in 1347.	Постигли су поморску доминацију рано у рату у бици код Слија 1340. године, задавши тешки пораз француској војсци код Кресија 1346., и заузевши Кале 1347.
In the late 1340s and early 1350s, the Black Death decimated the population of Western Europe, bringing all significant efforts in campaigning to a halt, one such victim being Philip VI of France himself.	Касних 1340.-их и раних 1350.-их, црна смрт десетковала је популацију Западне Европе, доводећи све значајне напоре у кампањама у застој, а је таква жртва била је Филип VI од Француске лично.
In 1355, Edward III laid out plans for a second major campaign.	Године 1355., Едвард III изложио је планове за другу велику кампању.
His eldest son, Edward, the Black Prince, now an experienced soldier following the Crécy campaign, landed at Bordeaux in Aquitaine, leading his army on a march through southern France to Carcassonne.	Његов најстарији син, Едвард, Црни принц, сада искусни војник након Кресијске кампање, искрцао се у Бордоу у Аквитанији, водећи своју војску на марш кроз источну Француску до Каркасона.
Unable to take the heavily fortified settlement, Edward withdrew to Bordeaux.	Не могавши да заузму тешко утврђено насеље, Едвард се повукао у Бордо.
In early 1356, the Duke of Lancaster led an army through Normandy, while Edward led his army on a great chevauchée from Bordeaux on 8 August 1356.	У раној 1356., војвода Ланкастера повео је армију кроз Нормандију, док је Едвард водио своју армију на велики "Chevauchée" из Бордоа 8. августа 1356.

Serbia

Available Today

December 2024

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31	1	2	3	4

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
29	30	31	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1

Recent Activity

Translated 525 translation units
in the field of history

Language pair: English to Serbian

Jan 30, 2024

Similar Translators

Petar Zivanic

View Profile

Romeo Mlinar

View Profile

Igor Radosavljevic

IT | Medical | Engineering *** 20 years...

View Profile

Hi, my name is
Nikola Rakocevic

About Me

My Work

Serbia

Available Today

December 2024

Available Today

November 2024

Available Today

January 2025

Recent Activity

Translated 525 translation units
in the field of history

Similar Translators

Petar Zivanic

Romeo Mlinar

Igor Radosavljevic

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
29	30	31	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
29	30	31	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1

Hi, my name is Nikola Rakocevic

About Me

My Work

Serbia

Available Today

December 2024

Available Today

November 2024

Available Today

January 2025

Recent Activity

Translated 525 translation units in the field of history

Similar Translators

Petar Zivanic

Romeo Mlinar

Igor Radosavljevic

Hi, my name is
Nikola Rakocevic

Translated 525 translation units
in the field of history

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
27	28	29	30	31	1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Sun.	Mon.	Tues.	Wed.	Thurs.	Fri.	Sat.
29	30	31	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1